Pesma Habibi benda Belo u Boji povezuje vekove i epohe. Strofa i refren, skroz instrumentalno i bez teksta, nastali su dok sam još bio u srednjoj školi i pokušavao da pravim muziku koja treba da opčini, zaseni i bude okidač ekstaze. A ekstaza koju proizvodi umetnost je, kako se do sada uglavnom potvrđivalo, najmoćnija kada je kompenzacija za stvari koje zauvek gubimo, ili nam ostaju trajno nedostupne. Ostali delovi pesme - uvod, rif, i nešto malo teksta - nastali su u poslednje dve godine, zapravo posle moje prve i do sada jedine posete Prištini do koje sam išao iz sasvim osobenih razloga. U tom smislu Habibi je road trip na jug, fascinacija jugom, južnjačkim temperamentom, sasvim osobenim oblikom fatalizma koji je još od antike na Balkanu bio gotovo nepromenljiv i dominantan pogled na svet. Stoga ne treba da vas začudi ako u ovoj pesmi začujete i nešto od drevnih koraka i sinkopa makednoskog ora. To nam nije bio cilj, ali se opet pokazuje da stvari koje činimo nenamerno i spontano nekako uvek imaju veze sa dubljim i trajnijim osnovama istorije u čije smo mlevenje uhvaćeni.
Tekst je kratak i ljubavan, i smišljen je da u kombinaciji pevanja koje doziva i gitare koja odgovara tvori poznati obrazac čežnje koja ostaje neuslišena. Youtube potvrđuje da danas postoje milioni pesama u kojima se pojavljuje reč Habibi. U prevodu ona bi trebalo da označi voljenog, milog, dragog i ljubljenog, te je prema tome Habib Dragan, a Habiba Dragana. Šta znače ona četiri stiha posle brejka neka odluči svako za sebe. Ja im ne pripisujem nikakvo definitivno značenje, za mene je to ritmička šifra ekstaze i ništa više.
Kada je u pitanju tekući aranžman, rešenja ritam sekcije i solo deonice imam razlog da budem prezadovoljan radom Miloša Kneževića, Luke Jakovljevića, Nauma Simovskog i Strahinje Stefanovića. To su momci sa kojima je rad na ovoj pesmi protekao u vidu višemesečne avanture. Mogao bih puno toga da pričam oko toga ko je šta i koliko doprineo definitivnom obliku pesme, ali najčasnije je reći da je ova pesma dobila svoj život blagodareći radu svakog od poimence nabrojanih učesnika. Na to sve gospodin Ivan Petrović pokazao se kao najzahvalniji zvučni filter, magnetofon rekorder, editor, montažer, mikser, producent i post producent, zbog čega mu se i ovom prilikom, uz izvinjenje na mnogo dosađivanja između, od srca zahvaljujemo.
Na koncu, ovoj pesmi moglo je biti dodato još štošta, ali na to sada stavljamo tačku. Meni lično najdragocenije je sećanje na tri dana njenog snimanja, potpuno nadrealnog usred više nego ozbiljnih i zubatih okolnosti u znaku kojih teče naše skromno bitisanje. Dakle...